Koliko si puta vrisnula tišinom
a nije se čuo zvuk?
Koliko si puta poželjela krenuti
ali te plašio nepoznat put?
Koliko si puta smanjila sebe
do mrvice samo zato da bi
netko drugi bio velik?
Koliko si puta brinula šta će reći drugi,
toliko brinula
da nisi mogla čuti šta kažeš ti?
Koliko si svojih suza pospremila
krišom pod jastuk
dok si poklanjala osmijehe drugima?
Koliko si svojih snova i želja pogasila
poput svijeća
jer ti je netko davno rekao
da se od toga ne živi?
Koliko si pravih vlakova propustila
čekajući te iste vlakove
na pogrešnim peronima na koje
su te uputila tuđa očekivanja?
Koliko te nije bilo tebi dok te bilo
svima oko tebe?
I dok tako stišavaš, zaustavljaš, gušiš
i smanjuješ sebe, propuštaš prilike.
Koliko će ti još trebati da shvatiš:
Ti imaš krila, zašto ne letiš?
